Vlaški Do kod Zaječara
Puno je mesta u okolini Zaječara za koje znamo, a nismo ih posetili. Za mene, jedno od njih je i deo u blizini sela Prlita, zvano Vlaski do. Puno puta pričano o njemu, o crkvi Sv. Jovana, zapisu iznad nje, prelepoj prirodi i prvoj stanici Belgijske pruge.
Vlaški do -Mesto početka Belgijske pruge kojom je transportovan kameni ugalj iz Vrške čuke do Radujevca na Dunavu.
Prema podacima sa http://www.timockapruga.org.rs- Pruga je počela da se gradi 22.juna 1887. godine, a završena 18. oktobra 1888. godine. Belgijska pruga pored toga što je bila prva i jedina pruga u dolini Timoka,prva industrijska pruga u Srbiji, unela je niz znacajnih novina u zivote i obicaje ljudi koji su ziveli duz pruge.Trgovina je dozivela veliki uspon, jer se lako stizalo do Dunava,a samim tim i u druge krajeve Srbije pa i Evrope.Izvrsila je uticaj i na odevanje ljudi u Timockoj krajini.
Upravo belgijskom prugom dovozen je materljal, oprema kao i vozna sredstva za izgradnju pruge Zajecar-Paraćin,kao i pruge Prahovo-Niš.
Znacaj ove pruge ogleda se i u uvođenju niz tehniočko-tehnoloških dostignuća onog doba-telefon,kompresorsko bušenje,koje je u građevinarstvu Srbije prvi put upotrebljeno upravo na izgradnji belgijske pruge.
Prema podacima sa http://www.timockapruga.org.rs- Pruga je počela da se gradi 22.juna 1887. godine, a završena 18. oktobra 1888. godine. Belgijska pruga pored toga što je bila prva i jedina pruga u dolini Timoka,prva industrijska pruga u Srbiji, unela je niz znacajnih novina u zivote i obicaje ljudi koji su ziveli duz pruge.Trgovina je dozivela veliki uspon, jer se lako stizalo do Dunava,a samim tim i u druge krajeve Srbije pa i Evrope.Izvrsila je uticaj i na odevanje ljudi u Timockoj krajini.
Upravo belgijskom prugom dovozen je materljal, oprema kao i vozna sredstva za izgradnju pruge Zajecar-Paraćin,kao i pruge Prahovo-Niš.
Znacaj ove pruge ogleda se i u uvođenju niz tehniočko-tehnoloških dostignuća onog doba-telefon,kompresorsko bušenje,koje je u građevinarstvu Srbije prvi put upotrebljeno upravo na izgradnji belgijske pruge.
Predanja kažu da je na mestu današnjeg manastira bila kovačnica zlatnog novca u doba rimske imperije, pa se tako danas neretno pronalaze ostaci iskopavanja tragača za blagom.
Sama crkva Sv. Jovana je obnoljena krajem prošlog veka, dobrotvornim prilozima meštana Velikog Izvora, Prlite i Grljana. Danas je slabo posećena i zapuštena, te je i sam prilaz neokošen i uraso u šiblje i granje.
U
blizini manastira Svetog Jovana u Vlaškom Dolu, postavljen je Veliki krst od belog mermera, težak 400 kilograma i visok
2,5 metara. Sagradjen je od donacija meštana Grljana i Prlite.
Ono što je zasigurno dobro jeste priroda koja ovo mesto krasi. Iznad samog krsta pruža se prelep pogled na klisuru Prlitske reke, koja teče nizvodno ka timoku. Klisura nije velika ali je lepa i poseduje dva manja vodopada. Takodje je pogodna za penjače i avanturiste.
Još jedno mesto koje treba posetiti je svakako malo poznata pećina po imenu Barbaroš. Nalazi se u ataru Grljana, pri prvom usponu ka Vrškoj čuki. Staza je obeležena, uska i veoma nephodona, stenovita, a ima i sipara koji otežava hodanje. Nije komerijalnog tipa, nema ni pećinskih ukrasa, ali je leglo slepih miševa i lisica. Vršena su kako kažu speološka istraživanja.
Neka slike govore.
