Proći će...
Dodju tako dani kada si sam, kada ti niko ne treba, baš tada ja pomislim na tebe i suze mi krenu, kotrljaju se u mraku i tišini kao kada kiša lije, a samo jecaj moj kao grom tera tu kišu da jače pada...Kažem sebi- proći će, uvek prodje...
Onda se zapitam da li je to sreća kada tvoj glas čujem svako veče, htela ja to ili ne on je tu... ponekad ga slušam i kad mi šapuće pozdrav u ranu zoru i tada krene ona naša lagana... Neumorno i tiho u sebi ponavljam- proći će i uvek prodje...
Teški su minuti u tom trenutku, koji kao večnost traje, kažem sebi PRESTANI...proći će i uvek prodje...
0 comments :
Post a Comment