Prag duše
Duša moja malena,
nekada za tebe jedina,
od trenutka kada si se budio,
na nju si mislio,
sada ostavio,
pa vratio se,
da ponovo ukradeš je...
al' ne da se...
Još uvek stojiš na pragu duše moje,
uzalud se dani unazad broje,
da te primi sada, teško je...
A onda ponovo dodji,
da si bio tu ti zaboravi,
sve svoje stvari tu ostavi,
možda ih i pronadješ,
kada ponovo odlučiš da vratiš se...
Duša moja sada jača je,
za godinu starija je,
možda srećna je,
al' joj u ljubavi ne ide...
0 comments :
Post a Comment