San...
Dodješ mi tako ponekad u san,
ne biraš da li je noć ili dan...
Nešto se tada u meni probudi,
neki nemir, kao leptir
lagano letiš mojim mislima,
a ja samo ćutim,
gledam i ne puštam da odletiš,
kao da nije prvi ili zadnji put....
Možda je sve ovo uzalud,
ali ja sada nemam kud,
čekam da san postane java,
da se vrati ona ljubav prava,
što nas je nekada vukla
dalje od ovog besanog trenutka,
dalje od svih...
Prošla je skoro evo godina,
al' ne prodje ni dan da na tebe ne mislim,
onako tajno i nečujno udješ,
provučeš se polako, pomalo bezobrazno,
sat-dva, nekad celu noć.....
....a ja patim jer je to samo san.
ne biraš da li je noć ili dan...
Nešto se tada u meni probudi,
neki nemir, kao leptir
lagano letiš mojim mislima,
a ja samo ćutim,
gledam i ne puštam da odletiš,
kao da nije prvi ili zadnji put....
Možda je sve ovo uzalud,
ali ja sada nemam kud,
čekam da san postane java,
da se vrati ona ljubav prava,
što nas je nekada vukla
dalje od ovog besanog trenutka,
dalje od svih...
Prošla je skoro evo godina,
al' ne prodje ni dan da na tebe ne mislim,
onako tajno i nečujno udješ,
provučeš se polako, pomalo bezobrazno,
sat-dva, nekad celu noć.....
....a ja patim jer je to samo san.
0 comments :
Post a Comment