Znam da će te uvek nešto na mene sećati,
Možda ona nije ali ja ću ti obećati,
da ću uvek biti tu
kada ti zatrebam,
ruku za tebe uvek ću da dam,
sve tvoje stvari još čuvam,
ne dam ih nikom,
čekaće te tu ako nekada zažališ i
poželiš da se vratiš...
Koliko boli to samo mi znamo,
svako svoj krst ljubavi prošle nosi,
iluzija me opčini kada po gradu hodam,
u svakom novom vidim samo tvoj lik,
u trenutku tom nešto u meni tada zatreperi,
srce lupa i počinje da plače
sve jače i jače...
Ja se držim uzdignute glave,
To što je bilo samo mi znamo,
Svu sreću ti želim i napred samo...
