Pitam se...
Neću se više vraćati u zavičaj...
Ipak me svaki pedalj njega na tebe podseća.
Čak mi i ptice zvuče isto kao i onog dana...
i lipe nekako isto mirišu, istom jačinom...
Shvatila sam šta znači - Tako blizu, a tako daleko.
Da, to je ovo vreme sada.
Osećam te u vazduhu koji udišem,
gledam oko sebe, a nisi tu.
Deli nas samo reka, put i ta gorčina u grlu
nastala od prevelike ljubomore na točkovima
koja nas je dugo delila...
Koračam tako, stalno se osvrćući u nadi
da ću te videti, ali bezuspešno.
Dobro se kriješ u tom zamku tuge
okovan ponosom koji te polako razdire...
Kao brodovi tonemo duboko u zaborav,
dubine nas vuku dole,
sve dublje u mrak iz kojeg nema povratka...
Ili možda ima?
Pitam se...
Zašto je trebalo toliko dugo da te volim,
a još duže da te zaboravim...
Ipak me svaki pedalj njega na tebe podseća.
Čak mi i ptice zvuče isto kao i onog dana...
i lipe nekako isto mirišu, istom jačinom...
Shvatila sam šta znači - Tako blizu, a tako daleko.
Da, to je ovo vreme sada.
Osećam te u vazduhu koji udišem,
gledam oko sebe, a nisi tu.
Deli nas samo reka, put i ta gorčina u grlu
nastala od prevelike ljubomore na točkovima
koja nas je dugo delila...
Koračam tako, stalno se osvrćući u nadi
da ću te videti, ali bezuspešno.
Dobro se kriješ u tom zamku tuge
okovan ponosom koji te polako razdire...
Kao brodovi tonemo duboko u zaborav,
dubine nas vuku dole,
sve dublje u mrak iz kojeg nema povratka...
Ili možda ima?
Pitam se...
Zašto je trebalo toliko dugo da te volim,
a još duže da te zaboravim...
0 comments :
Post a Comment