Ponos...
Volela je ona njega. Voleo je i on nju. Zaista, bili su slabi jedno na drugo. Imali su toliko prilika priznati to, a nikada nisu. Ponos im je bila najveća prepreka čak i onda kada je ulog bila ljubav, izabrali su ništa… Znala je da će deo nje zauvek ostati s njim. Tamo gde su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa...
Završiću našu priču s jednim ‘moglo je biti, ali nije’. I ko zna, kroz par godina kad sretnemo se, pričaćemo o nama kroz šalu, možda, mada ni jednom ni drugom neće biti smešno u dubini duša. A onda jednog jutra shvatićeš kao i ja da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi. I više neće biti smešno, već tužno. Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče...
0 comments :
Post a Comment