Zvezde...
Iako ćutiš, ta senka u očima tvojim
govori više od 1000 reči...
Usne bi da izuste ono što ti je na pameti
ali ne...
Samo nepomično pričaju našu priču...
Samo nepomično pričaju našu priču...
Tišina, muk, začaran krug ljubomore i mržnje...
Ne vredi protiv takve sudbine,
vreme stalo je u toj sekundi
koja je trajala kao večnost...
Pogledi su nam se sreli i
bilo je jasno da to znači kraj...
Da bar sada imam tebe,
makar da se onako slatko posvadjamo,
da pričamo u prazno, da gledamo u zvezde...
Jedino one znaju pravu istinu...
0 comments :
Post a Comment