Lutka od porcelana...
Cekam svojih 5 minuta,
Da ti se privijem nezno oko struka,
Da slusam tvoje srce maleno
koje za mene kuca odavno…
Rekoh joj- Molim te ostani zauvek tu,
Dok svira neka stara pesma za nju,
Ljubim je nezno, malu moju porcelansku lutku,
U tom nasem ljubavnom kutku…
Hocu da ostarim kraj tebe,
Jer znam da imam pravu osobu kraj sebe,
Ukrala si mi srce,
I kljuc izgubila,
Onoga trenutka kada si me poljubila…
Nikada te necu ostaviti samu
Jer sve sto nam se desi,
Desice nam se zajedno…
0 comments :
Post a Comment